Bog dragi zna ko je njega dono vamo nama ode u naš pisak, al tog ko ga dono nek Bog…
Imali su čeljad malo zemlje, svega dva-tri jutra. Frtalj motike vinograda i to njim sve bilo. Nanika i Geza su…
Autor: Tomislav Mačković E svit, svit eh svit ku svit. Kad bi to znalo se, šta se oće a šta…
Autor: Tomislav Mačković Nije da nije, al baš uvik nije kako većina misli. Masa el ta većina obično misli čoporativno,…
Autor: Tomislav Mačković Priko bare svašta nam je stiglo, od kuruza priko krumpirove zlatice do oni strašni sedamdeset i osam…
autor: Tomislav Mačković Joooj! – s’onom cigaretlom što je onaj onesvišćujući duvan moto u novinsku ar’tju. Pa kad zaškilji na…
Autor: Tomislav Mačković Niko ko se bavi pisanjem ne radi to da bi ubjo dosadu el’ izličijo kaku svoju frustraciju….
Autor: Tomislav Mačković Zavist, zloba, ljubomora i još tušta tog kad bi se nadodalo, dobila bi se plećkuša rič ženskog…
Nije juče bilo kada mi je dida Nikola divanijo, kako je još njegov dida s’rabadžijama iz dola na seljački koli…
„Hajmo se sigrat“! Ko će tako štogod kast, neg dica kad bižu od kaki svoji obaveza. I dica ko dica,…
