Završen projekat “OPTI – BIKE 2”
U Subotici je održana završna konferencija projekta optimizacije saobraćaja u prekograničnoj zoni izgradnjom biciklističkih staza “OPTI – BIKE 2”, koji se sprovodio od 01. novembra 2021. do 01. novembra 2022. godine, a u kojem su učestvovali grad Subotica i Lokalna samouprava grada Tompe iz Republike Mađarske. Zahvaljujući ovom IPA prekograničnom projektu, na području našeg grada izgrađena je biciklistička staza u Hajdukovu, od Ulice Borisa Kidriča u pravcu Bačkih Vinograda u dužini od 1.500 metara, a na području grada Tompe uz Glavni put br. 53 u dužini od 493,44 metara.
Kako je naglasio Laslo Veh, gradonačelnik grada Tompe, reč je o drugoj fazi projekta “OPTI – BIKE”, u okviru koje nisu samo izgrađene biciklističke staze, već je urađena i projektna dokumentacija. Do sada je na području grada Tompe izgrađeno 4,7 kilometara biciklističkih staza, a kada je raspisan treći krug konkursa, u saradnji sa Gradom Subotica usaglašen je budžet za nastavak izgradnje.
“Mogu da kažem da smo to uzajamnim dogovorom podelili na ravnopravni deo učešća, a u okviru budžeta koji je pripao Tompi smo izradili projekat biciklističke staze koja iznosi približno 500 metara. Znam da se mnogima pomenuta dužina čini kratkom, ali u osnovi služi za krajnji cilj, a to je da ako uspemo da izgradimo 4 kilometara što nam je još preostalo, tada bismo stigli do već izgrađene biciklističke mreže između Segedina i Baje. Mislim da ovo nije interes samo grada Tompe, jer zahvaljujući ovom razvojnom projektu u sve to možemo da uključimo Suboticu i Vojvodinu. Moram da naglasim da ovo nije samo važno sa aspekta turizma već i bezbednosti saobraćaja”, dodao je gradonačelnik Tompe.
dr Balint Pastor, predsednik Skupštine grada, podsetio je da je Subotica poznata kao grad biciklista, a da je u okviru ovog projekta naš grad dobio kilometar i po nove biciklističke staze između Bačkih Vinograda i Hajdukova.
“U okviru prethodnog projekta grad je dobio 7,9 kilometara staze na Kelebijskom putu, u Bačkim Vinogradima i Hajdukovu, ova izgradnja ima višestruki značaj, ne samo zbog tradicije, već i zbog toga što sve više ljudi i za rekreaciju, ali i za dolazak na posao koristi ovaj vid prevoza koji je mnogo bezbedniji, a pored bezbednosti vožnja bicikla je novi i veoma popularan vid turizma, ne samo kod nas nego i u Evropi i zbog toga izgradnja pomenutih biciklističkih staza, pogotovo što vode ka graničnim prelazima, svakako doprinosi i ovoj vrsti turizma u našem gradu. Mislim da postoji perspektiva za nastavak projekta, nedavno je raspisan novi Konkurs unutar IPA prekogranične saradnje između Srbije i Mađarske, međutim moram da kažem da se biciklističke staze ne grade samo zahvaljujući tim evropskim projektima, svakako da postoji i plan i izuzetno velika potreba da se biciklistička staza izgradi ka Slobodnoj zoni u Malom Bajmoku, to od nas očekuju ljudi koji su tamo zaposleni, tako da ćemo svakako usmeriti pažnju na značaj izgradnje biciklističkih staza u našem gradu”, naglasio je Pastor.
Gradonačelnik Stevan Bakić, izrazio je nadu da će ovaj projekat ispuniti postavljene ciljeve, doprineti da se biciklistički saobraćaj bezbedno odvija, ali i da promoviše zdrav način života, zaštitu životne sredine, unapređenje biciklističkog turizma i razvija prekograničnu saradnju. “Nove staze za bicikle napravljene su po međunarodnim standardima, s tim da je projektno – tehnička dokumentacija za njihovu izgradnju urađena ranije zahvaljujući finansijskoj podršci Evropske unije putem programa prekogranične saradnje Mađarske i Srbije, kao rezultat saradnje Subotice, Tompe i Ašothaloma. Inteziviranje prekogranične saradnje u narednom periodu će biti jedan od primarnih ciljeva subotičke Lokalne samouprave, tako da je potpuno izvesno da ćemo i dalje nastojati da gradovi i opštine u Mađarskoj budu naši partneri projekata u raznim oblastima, uključujući i one koji se odnose na proširenje biciklističke infrastrukture, čijom realizacijom ćemo doprineti razvoju i jačanju naših dobrosusedskih odnosa”, rekao je gradonačelnik.
Ukupna vrednost projekta približno iznosi 566 hiljada evra, od toga je Evropska unija obezbedila 387.775 evra.
