Subotički poljoprivrednici: Nestašica mleka je tek početak, do kraja godine neće biti ni mesa
Predstavnici subotičkih poljoprivrednika danas su se okupili na jednoj od parcela nedaleko od Subotice, kako bi javnosti predstavili u kakvom stanju se nalazi ovogodišnji rod kukuruza. Pored, kako ističu katastrofalnog stanja u ataru, ništa bolja situacija nije ni na farmama krava, svinja, a veliki problem je i niska otkupna cena žitarica.
Miroslav Matković, predstavnik subotičkih poljoprivrednikakaže da je žetva suncokreta gotova, a prosek je negde između 700 i 800 kilograma po katastarskom jutru. Uskoro kreće žetva kukuruza, a prema informacijama koje je on dobio od pojedinih poljoprivrednika, za sada je skinuto oko 250 kilograma ove kulture, međutim kakvo je stanje na ostalim parcelama znaće se narednih dana.
“Što se tiče našeg protesta u koji smo krenuli pre mesec i po dana, mi nismo zadovoljni jer ništa nismo postigli. Vlada Srbije nije ispunila to što je obećala po pitanju suncokreta, mleka, nafte, a ni moratorijuma, a mi smo se sa ulica sklonili na osnovu njihovog obećanja da će oni nešto da učine, a to je bilo daleko od naših prvih zahteva koji su nam bili bitni, pa smo mi od toga odstupili samo da se nešto pokrene po pitanju suše i pomoći poljoprivrednicima i seljacima. Jesenja setva uskoro dolazi, počinje da se seje pšenica, a veštačko đubrivo će biti jako slabo zastupljeno pošto mi nemamo sredstava da kupimo novi, jer mi kada prodamo suncokret, kukuruz isto kupujemo veštačko đubrivo i tako započinje nova proizvodnja. Izostala je pomoć na svim nivoima, počev od Lokalne samouprave pa do države, tako da mi ne znamo kako ćemo započeti setvu. Videli ste ovih dana da se mleko uvozi, a ja očekujem da ćemo, ako ovako ostane, mi vrlo brzo i hleb da uvozimo. Što se tiče sastanka sa predsednikom Vlade Vojvodine Igorom Mirovićem, stigao je na kraju dopis da se pokrene postupak formiranja Komisije za proglašenje elementarne nepogode suše, ali sam dobio informaciju od gradonačelnika da on neće da to uradi jer je to protivzakonito, a nama sada nije jasno ko tu sada radi protiv zakona, Mirović ili gradonačelnik, a takođe ne razumemo što nas je i slao tamo, ukoliko on neće da se dogovori. Ukoliko Vlada Srbije treba da donese tu odluku, mi smo voljni da sednemo sa gradonačelnikom, samo da se već pokrene proces što se tiče suše i da se nešto radi dok se ne poskidaju usevi, jer mi ne znamo šta će posle da se radi procena ako nema useva na njivama. Prema evropskom izveštaju, sever Srbije je najviše pogođen sa sušom”, rekao je Matković i dodao da je upitan početak nove poljoprivredne godine, jer će se poskidati kukuruz i zasejati tavansko žito, ali bez veštačkog đubriva to će biti manji prinos sledeće godine. Ove godine je prinos pšenice manji za 50, a kukuruza za preko 80 odsto. Prošle godine je prosek bio 3,5 tone po jutru, a u žitnicama je sada oko 250 tona.
Proizvođač mleka Saša Komesarović, koji od 200 grla na svom imanju ima 110 muznih krava, ističe da je u jako velikom problemu zbog suše. Zbog trenutne situacije, proizvodnja mleka smanjena je za 50 odsto, a očekuje da će smanjenja biti i dalje, jer nemaju odgovor od države za ovaj trenutni problem, a hranu ne mogu da nabave jer je cena koncentrata otišla na taj nivo, da cena mleka od 50 dinara po litru jednostavno ne može pokriti troškove proizvodnje.
“Mi smo ove godine počeli pričati o tome, ali suša traje već tri godine. Kukuruz je u katastrofalnom stanju što stočarstvo najviše pogađa, jer je u mlekarstvu kukuruz osnova ishrani gde vidite da ga nema dovoljno ni za silažu, a pričamo i o aflatoksinima što se odražava katastrofalno na mleko, što svi građani sada vide da u prodavnicama nema dovoljne količine mleka. Mi nismo u mogućnosti da idemo u minuse. Sada trenutno nema mleka, posle će se pojaviti nestašica mesa, što već počinje polako, ali do kraja godine definitivno ga neće biti u prodavnicama, jer ako nema krava, nema ni teladi, a ako nema teladi nema ni tova. Državi smo se obratili više puta zbog pomoći, jedino što smo dobili je 5 dinara za trenutno dva kvartala, što za drugi ne znamo ni da li će biti ispunjeno. Banke nas kao i svi što smo zaduženi pritiskaju, a naš jedini način razduženja je prodaja stoke”.
Branko Kopilović iz preduzeća Agrooprema Subotica, govoreći o otkupu žitarica kaže da je još uvek aktuelan otkup suncokreta, a kukuruz je tek počeo. Dodaje da je Uredba Vlada Srbije o otkupnoj ceni doneta na brzinu i napamet i nije dovoljno dorečena uopšte.
“Donete su dve Uredbe, u pogledu ograničavanja otkupnih marži i cene onoga koliko će država da isplati subvencije poljoprivrednim proizvođačima po kilogramu. Cena nije trebala da bude ograničavana uopšte, jer šta znači cena od 73 dinara, ako je tržišna cena 64 dinara, plus 7,8 dobićemo manje od 73. Uredba ne kaže ko će platiti tu razliku. A šta ako se desi apsurd, jer od kada je počeo rat u Ukrajini, brzina promene cena je jako velika i šta ako ode cena na 75 dinara, hoće li seljaci vraćati Vladi 2 dinara? Pretpostavljam da će ona morati da se još dorađuje, jer nije rečeno kolika sredstva su opredeljena za otkup, odnosno subvencije. Ispada da će to biti ono da će neko odrediti start, pa će uslediti trka i to se još ne zna gde, da bi se podneli zahtevi za subvencije, a kada se one potroše, oni koji su bili poslednji ostaće bez para, a možda su i jako mala sredstva opredeljena za to, tako da će to biti više reklama da je učinjeno više u pogledu pomoći seljacima, umesto da je zaista nešto učinjeno. Poljoprivredni proizvođači uopšte ne znaju na koji način će se vršiti isplata, da li preko Trezora, da li će svako ko podnese zahtev dobiti tu subvenciju ili treba da je u trezoru upisano u setvenoj strukturi”, ocenjuje Kopilović.
Antun Nađheđeši iz Male Bosne ima 140 jutara kukuruza. Prema njegovoj proceni rod će biti jako mali, negde oko 300 kilograma po jutru. Ističe da oni koji su počeli da skidaju kukuruz kažu da je dosta velika velika vlaga, oko 16 procenata i ne može da se stavi na lager, jer ukoliko bi išao u prodaju, cena će verovatno biti još niža.
“Cena je sada 36 dinara, a ako se na to doda i velika vlaga i bude možda sitno zrno, ne znam koliko će se taj kukuruz nama platiti. Tražili smo da nam se navodnjavanje totalno otpiše na zemlju i da to više nikada nemamo, jer smo od Poreske uprave dobili upozorenje sa kamatom, da ukoliko se ne plati do 15. avgusta iznos bi narastao duplo. Moja porodica je platila te poreze i namete koji nam se nameću svake godine i to samo u Vojvodini, u iznosu od nekih 400 hiljada dinara. To bi bilo dobro da se to odvodnjavanje nama ukine, a neka ostane na tim područjima gde ono mora da se koristi. Mi već imamo problem sa vodom, na pojedinim njivama kanal je prokopan i pročišćen još dubljen na oko 4 metra i sada je onima koji imaju bunare voda na 38 metara i nestala je pijaća voda. Šta bi bilo da mi još uzmemo da svi navodnjavamo, da čitav grad ili selo nemaju vodu. Mi ćemo sa tim produbljivanjem kanala ostati bez vode, a naplaćuju nam debelo. Ni u jednoj zemlji se ne plaća odvodnjavanje, samo u Vojvodini. To je veliki gubitak za poljoprivrednike”, naglašava Nađheđeši.
Dušnoki Robert sa Kelebije se od 2013. godine bavi svinjarstvom. Kako kaže, do sada je konstantno ulagao u broj tovljenika, a sada je doneo odluku da će uskoro zatvoriti farmu jer ne može izdržati trenutne uslove.
“Država nam stalno smanjuje cenu. Trenutna cena tovljenika je 240 dinara sa PDV i ne trebaju nikome, dakle ne može da se proda, a trenutno vlada nestašica tovljenika. Nedavno smo dobili uplatnice za državnu zemlju koju smo dobili putem prava prečeg zakupa, uplatili smo u roku od godinu dana za tri godine unapred, platili smo prvu i poslednju godinu kao garanciju, a sada smo dobili uplatnicu za sledeću godinu. Državu uopšte ne interesuje da li ćemo mi to uspeti isplatiti zbog suše, jer mi ne možemo izvesti to da skinemo kukuruz i prodajemo, jer onda nemamo sa čim da hranimo svinje. I ove godine slabo je rodio i ječam i pšenica i kukuruz i to će nam napraviti jako velike probleme, jer država je mogla da izvede da ove godine ne platimo i da nam se da duži vremenski period, a mi smo dobili rok od 30 dana da se snađemo”, priča Dušnoki Robert.
Miroslav Matković je na kraju dodao da poljoprivrednici čekaju mesec dana da Grad Subotica preduzme određene korake, ali sada vide da su opet na početku. “Ukoliko se ne reši ništa, mi ćemo biti primorani da vratimo traktore na ulice, da odemo do gradonačelnika i da opet vidimo šta ćemo dalje, jer mi drugog izlaza nemamo. U kontaktu smo sa poljoprivrednicima i na nivou države, a biće doneta odluka o daljem nastupanju u protestima”, zaključio je Matković.
Gradonačelnik: Ingerencije Grada nisu da formira Komisiju tek tako
“Ja odluku o formiranju Komisije za procenu štete moram da donesem na osnovu nečega, a to se donosi na osnovu proglašenja elementarne nepogode, međutim Grad nije taj koji to proglašava. Postoji tačna procedura i što je bilo do Grada, to je Izveštaj Poljoprivredne stručne službe Subotice, koji je poslat Pokrajini i Privrednoj komori Srbije. Sledeći potez je da Vlada Srbije treba da zatraži izveštaj od Republičkog hidrometeorološkog zavoda na osnovu kojeg će Vlada proglasiti vanrednu situacijun da li na čitavoj teritoriji zemlje ili na pojedinim delovima i to je jasna situacija. Kakve veze Gradski Štab za vanredne situacije koji se bavi spašavanjem života ima veze sa kukruzom? Ovo je ozbiljan grad i moja obaveza je sa ove funkcije pričam samo istinu i ono što je po zakonu, a te dogovore ispod istog tog žita neću da komentarišem, ko se noću čuje sa kim i na osnovu čega se šalju nalozi, ja neću postupiti po tim nalazima jer su protiv zakona i to sam saopštio i gospodinu Miroslavu Matkoviću. Dok sam ja gradonačelnik, ovde će se donositi odluke u okviru zakona i onoga što je ingerencija Grada. Ono što sam ja predložio poljoprivrednicima i sa čime su se oni složili, je da planiramo 50 miliona dinara sredstava za subvencionisanje poljoprivrednika, dakle to je ono što Grad može da uradi za 2023. godinu, a sve ostalo nije naša nadležnost”, objašnjava gradonačelnik.