Subotica je novi šampion po broju prodatih kuća

Najviše kuća u Srbiji prodato je u Vojvodini, i to u Subotici, gde je u prošloj godini prometovano čak 1.202 puta, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda. Zrenjanin i Novi Sad, takođe se izdvajaju po broju prodatih kuća, te je u Zrenjaninu prošle godine prodato 841, a u Novom Sadu 834 nekretnine.

Razlog što je naša Subotica novi šampion po broju prodatih kuća u ovom delu zemlje je, kažu stručnjaci – primamljiva cena, kako stranim tako i domaćim kupcima. “Prodaja kuća u Subotici je otprilike porasla za 20 do 25 odsto u odnosu na godinu pre. Međutim kada gledamo u poređenju sa drugim gradovima, svi smo tu negde. Koliko je procentualno poraslo recimo u Novom Sadu, Zrenjaninu, Bečeju ili Inđiji, poraslo je i kod nas. Povećanje se zapravo najviše ogleda u većem broju kupoprodaja, te se iz tog razloga primećuje porast. Ako posmatramo nekoliko godina unazad, ako je u Subotici bilo 600 kupoprodaja, u Novom Sadu je bilo 400, pa onda ako je u našem gradu 800 u Novom Sadu je 600, i tako dalje. Ono što naš grad razlikuje od drugih je to što je ona razuđena, pa ima mnogo veći broj kuća nego neki drugi veći vojvođanski grad. Ako bismo uporedili stanove, onda je jasno da drugi prednjače u tome. Glavna stvar, koja nas postavlja na prvo mesto, je ta što je niža cena kvadrata u Subotici daleko primamljivija za investiciju u odnosu na druge gradove, te se ispostavilo da smo najbolja investicija u smislu odnosa cene zakupa i cene prodatih nekretnina”, objašnjava Senka Sokola, licencirani agent za prodaju nekretnina.

Cene kuća tokom 2022. godine u Srbiji su imale širok raspon i kretale su se od minimalnih 400 ostvarenih u više gradova u do 5.100.000 evra, koliko je iznosilo u opštini Savski venac. Najjeftinija kuća u Zrenjaninu nije prešla cenu od 1.000 evra, dok je najskuplja koštala 160.000. Najjefitnija kuća u Novom Sadu prodata je za 5.000, a ona za koju je trebao zaista “dubok džep” otišla je u ruke novom vlasniku za vrtoglavih više od milion evra. Sombor je takođe među onim opštinama u našoj zemlji sa najvećim brojem prodatih kuća, i tu je prošle godine prometovano njih 505. Najjeftinija je koštala 1.000, a najskuplja 185.00 evra. U Sremskoj Mitrovici prodato je 446 kuća, u Bečeju 426, Kikindi 398, Inđiji 332 i u Rumi 291. Raspon cena u ovim opštinama se kretao od 1.000 do 210.000 evra.

Kada je naš grad u pitanju, prosek u prošloj godini iznosio od 350 do 600 evra za kvadrat kuće, gde je bilo odstupanja, pa se jedan kvadratni metar pazario i po 800 evra. U prilog tome govori i podatak da je najskuplji prodati dom u Subotici koštao oko 250.000 evra, a onaj sa najmanjom cenom kupljen je za svega hiljadu. “Po statističkim podacima cena starogradnje u prodaji, kada su stanovi u pitanju, se kretala oko 800 – 900 evra, mada u praksi vi ispod hiljadu evra teško možete naći stan. Novogradnja je bila i ostala oko 1.300 evra, a kuće stavljam na poslednje mesto zato što ko njih ne postoji neki prosečan podatak. Pokušavamo da izvedemo statistike po delovima grada, pa u tom smislu možemo reći da se cena kvadrata kuće kretala od 350 do 600 evra, iliti 500 evra u proseku”.

Po rečima Sokole, iz lokalne agencije za nekretnine, Subotica ima „broj jedan“ destinaciju koja je protekle godine bila najpopularnija po merilima potražnje. Najviše kuća se prodalo u Kertvarošu, takozvanom Teslinom naselju, potom i u Novom gradu. Tu su se kuće kupovale po ceni od 500 do 700 evra po kvadratu. Primamljivost ovih dvaju lokacija ogleda se najčešće u tome što su one veoma solidno infrastrukturno obezbeđenje i spadaju u mirniji kraj grada, te ih najčešće biraju porodice sa decom. “Ako pričamo o popularnim lokacijama za odabir kuće, strani državljani traže da je nekretnina što bliže centru grada ili je to Kertvaroš, Novi Grad, Centar III, Bajnat, oko Mlečne pijace, Radijalac i Dudova šuma. Kod domaćih kupaca su želje vrlo slične, ali ono što od korone možemo da kažemo je da je porasla potražnja za destinacijama van grada, gde se može imati veći plac, mir, tišina i porodična idila. Broj jedan za kupovinu kuće su Kertvaroš i Novi Grad, a za stanove Centar III, Prozivka i Radijalac”.

Vrednost tržišta kuća u Republici Srbiji je 650 miliona evra, od toga je 243 miliona u Vojvodini, a u gradu Beogradu 208 miliona. Najveći udeo u broju registrovanih ugovora o kupoprodaji kuća je u regionu Vojvodine : 53 odsto, zatim Šumadije i Zapadne Srbije sa 21 odsto, Južne i Istočne Srbije sa 15 odsto i konačno prestonice do 11 odsto. Novac u nekretnine na severu Srbije, odnosno u Subotici, najviše ulažu Rusi, Česi i Kinezi, ali ne zaostaju ni domaći kupci. “Čim se nešto dešava u svetu ili na lokalnom nivou, ljudi vole da investiraju u nekretnine. To se smatra najsigurnijom investicijom u Srbiji. Ima i naših kupaca, ali i stranaca. Konkretno u 2022. godini više su pazarili strani državljani. Domaći kupci više kupuju nekretnine na kredit, a kada pogledamo zbirne podatke da se više kupovalo u gotovini nego kreditima onda vidimo da gotovina dolazi iz privrede i od stranih državljana. To se može objasniti i time da naši ljudi kada prodaju nekretninu, odmah dalje ulažu u neku drugu. Ovo se po našim podacima dešava u 95 odsto slučajeva”. U izveštaju Republičkog geodetskog zavoda promet kuća na nivou države u 2022. godini je na istom nivou kao u 2021. godini. Kada se upoređuju prethodne godine, onda je situacija drugačija. Naime, prošle godine je ostvareno malo manje od 25.000 prodaja, dok je 2020. godine taj broj bio manje od 19.000, a još jednu godinu ranije tek nešto iznad 17.000. Ti podaci pokazuju da promet kuća u poslednje četiri godine ipak beleži rast. U prometu kuća u prošloj godini najviše su bile zastupljene kuće od 70 do 120 kvadratnih metara, njih 47 odsto, zatim kuća do 70 metara kvadratnih, njih 26 odsto i tako dalje. Posmatrajući situaciju na severu, stručnjaci za nekretnine kažu da se nekoliko meseci unazad beleži stabilizacija cena na tržištu nekretnina. “Očekivali smo stabilizaciju tržišta. U prošloj godini je primećen porast u novčanim tokovima, ali je sam broj transakcija isti kao 2021. godine. Ne samo kod nas, nego na nivou cele države se može reći da su one porasle za dva do tri odsto. Porast cena je samim tim i podigao investicije na gore, a to se sve dešava usled porasta cene zakupa. Ljudi su videli priliku u tome da kupe nekretninu, izdaju je i na taj način zarade”.

Na nedavno održanom Kopaonik Biznis Forum, Borko Drašković, direktor RGZ-a, izneo je podatke i pokazao krivu koja ukazuje upravo na to da će se celokupno domaće tržište nekretnina smiriti već krajem prvog kvartala tekuće godine, te da su jasni indikatori da može doći do obaranja međuindeksa, odnosno do obaranja cena koje su rapisno skakale mesecima unazad, bilo da je reč o prodaji ili iznajmljivanju. “Sređivanje, odnosno, bolje rečeno “smirivanje” tržišta, možemo da očekujemo već u ovom prvom kvartalu”, naveo je on, međutim, dodaje da će do takvog razvoja situacije doći “samo ukoliko se ne dese novi izazovi i nove geopolitičke tenzije”. Podsećanja radi, građani koji još nisu navršili 45 godina života, a nemaju nekretninu u vlasništvu, moći će tokom 2023. godine da konkurišu za dodelu bespovratnih sredstava od države za kupovinu kuće na selu. Uredbom koju je usvojila Vlada Srbije za ovu svrhu namenjeno je 500 miliona dinara, a konkurs je krajem februara raspisalo Ministarstvo za brigu o selu. Dodeljuju se bespovratna sredstva za kupovinu seoske kuće sa okućnicom čija procenjena tržišna vrednost nepokretnosti ne može biti veća od 1.200.000 dinara, odnosno 10.000 evra. Zahtevi se predaju najkasnije do 1. novembra ove godine, a naš predlog je da izaberete investiciju na teritoriji grada Subotice.