Srbija postigla najbolje rezultate u očuvanju Modrovrane

U Vizitorskom centru “Ludaš”, proteklog vikenda održana je Konferencija povodom 20 godina sprovođenja programa zaštite Modrovrane u Srbiji. Ovaj projekat zajednički sprovode udruženje ljubitelja prirode “Riparia”, u saradnji sa JKP “Palić – Ludaš” i podršku Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine. Na Konferenciji su predstavljeni rezultati dugogodišnjeg rada na zaštiti ove vrste ptica, koja se smatra jednom od najugroženijih u našoj zemlji, ali i u Evropi.

Modrovrana je poznata još kao Smrdivrana ili Zlatovrana, a to je dokaz da su je naši preci veoma dobro poznavali, viđali su je na terenu tokom svakodnevnih aktivnosti na poljoprivrednim poljima, a radi se o ptici koja ima vrlo upadljive boje i smatra se jednom od najlepših jedinki evropske faune. Stanište ove ptice su stablima prošarane livade i pašnjaci, gnezdi se u dupljama na ivicama šuma, šumarcima ili usamljenim starim stablima jednom godišnje između maja i jula meseca, seli se vrlo daleko jer odleće krajem leta, a zimu provodi u jugoistočnoj Africi. U Srbiji se može videti od kraja aprila do sredina septembra, a njenu ishranu prvenstveno čine krupni insekti, razni tvrdokrilci, skakavci, zrikavci, vilini konjici, ali povremeno i sitni kičmenjaci poput žaba, guštera i miševa

Oto Sekereš, koordinator aktivne zaštite Modrovrane udruženja ljubitelja prirode “Riparia”, istakao je da su za proteklih 20 godina u Srbiji postignuti najbolji rezultati u očuvanju i zaštiti ove vrste ptica u Evropi. “Razlozi opadanja broja jedinki kao i kod svih ostalih vrsta je promena staništa, dakle moramo znati da smo u poslednjih 150 godina u Evropi od pašnjaka napravili oranice i livade, što se smatra sve intenzivnijim radovima u poljoprivredi i sa 90 odsto livada smo stigli na svega 6 odsto na našim terenima, tako da im je prvenstveno promenjeno stanište, a veliki uticaj ima i korišćenje pesticida, zato što se ptica hrani sa insektima, a 70tih godina su se koristili pesticidi koji nisu bili selektivni, prema tome dolazilo je do sekundarnog trovanja”.

Međutim, ova vrsta se širom Evrope i danas bori za svoj opstanak. Razlozi opadanja populacije su najčešće promena staništa, korišćenje pesticida, manjak prirodnih mesta za gnežđenje, elektrokucija, krivolov i migracija. “2003. godine godine započet je program aktivne zaštite vrste u Vojvodini u vidu monitoringa, postavljanja veštačkih kućica, zaštite staništa, edukacije građana o značaju ove vrste ptica,  u koji je bilo uključeno 15 civilnih organizacija i institucija. Za proteklih 20 godina postavljeno je više od dve hiljade veštačkih gnezdilišnih duplji, a 2.600 parova modrovrana su se uspešno gnezdile u našim dupljama. Izleteo više od 7.500 mladunaca, od kojih je oko 80 odsto prstenovano. Takođe, prstenovano je preko 400 odraslih jedinki, a znatno se povećao broj gnezdećih parova i proširio prostor gnežđenja u Srbiji”, dodao je Sekereš.

Nakon pet godina od početka sprovođenja projekta, broj jedinki je iznosio svega 34, da bi se nakon dve godine taj broj povećao na 66. 2012. godine bilo ih je 112, 2014te 147, 2016te 181, 2018. godine 252, 2020. godine 308, da bi danas ova vrsta brojala 426 jedinki.

“Okupili smo se kao i svake godine da čujemo rezultate ovog programa i čujemo kakvo je stanje sa populacijama u Srbiji i koji su problemi na terenu. Ovo je prilika da razmenimo iskustva, kao i da unapredimo rad ovog programa”, rekao je Tamaš Vinko, stručni saradnik u JKP “Palić – Ludaš”.

“Veoma mi je drago da smo shvatili da zaštitu životne sredine ne čini samo upravljanje otpadom, koja je zakonska obaveza koju moramo da ispunimo, već upravo i ovakvi projekti očuvanja biodiverziteta i uopšte biloške raznovrsnosti kao osnove funkcionisanja svakog ekosistema. Što se tiče ove vrste ptica, zaštita se odvija u tri smera. Prvi je edukacija građana, druga je finansijska pomoć terenskim aktivnostima i treća je finansiranje aplikacije za mobilne telefone, koja je omogućila da svi regionalni koordinatori budu umreženi. Do sada je to bilo tako da smo podatke pisali na papir, ubacivali u bazu podataka, a sada direktno kada dođemo na teren, možemo ubaciti za svaku kućicu i svako leglo sve podatke koji su potrebni i oni se direktno slivaju u bazu podataka, gde svi koji aktivno učestvujemo u ovom projektu možemo da analiziramo šta se dešava po pitanju populacije i dinamike Modrovrane”, istakao je Zoran Karić, regionalni koordinator projekta za Šumadiju i Barajevo.

Članovi tima projekta zaštite Modrovrane do sada su učestvovali na četiri Međunarodne konferencije na ovu temu, a od 2012. godine se jednom godišnje održava Nacionalna konferencija za zaštitu Modrovrane. Do sada je na ovu temu napisano preko 20 naučnih članaka, više diplomskih radova i doktorskih disertacija.