Počinje vreme Posta – 40 dana do najradosnijih hrišćanskih praznika Vaskrsa i Uskrsa

Za vernike pravoslavne i katoličke crkve slede dani posta, povodom najradosnijeg praznika Vaskrsa i Uskrsa, koji se ove godine proslavljaju 09., odnosno 16. aprila.

Vaskršnji ili Veliki časni post koji traje od 27. februara do 15. aprila, predstavlja najstrožiji post u Pravoslavnoj crkvi i obavezan je za sve hrišćane. U vreme posta neophodno je suzdržavati se od mesa, jaja, sira, mleka, odnosno hrane sa životinjskim masnoćama. Vino i ulje dozvoljeni su samo subotom i nedeljem i na dan Sv. četrdesetorice mučenika, dok se riba može koristiti samo na Blagovesti i Cveti. Svim ostalim danima posti se “na vodi”, a pogotovo strogo sredom i petkom. Sedmičnim danima osim srede i petka može se koristiti ulje, ali sa posebnim blagoslovom duhovnika ili parohijskog sveštenika. Prva tri dana prve nedelje Velikog posta posti se posebno strogo, kao i poslednja nedelja posta koja se posti “na vodi”, osim Velikog Četvrtka kada je dozvoljeno korišćenje ulja i vina.

Na Veliki petak se uzdržava od jela i pića sve do iznošenja plaštanice, odnosno do 3 sata popodne, posle čega se uzima lagan obrok “na vodi”. Strogo se posti i na Veliku subotu, kao jedinu posnu subotu u toku godine. Sreda i petak su dani koji se poste tokom čitave godine, osim u periodima tzv. “trapavih sedmica”. Post sredom je određen u znak sećanja na izdaju Gospoda Hrista, dok se petkom posti jer je Gospod toga dana razapet na krstu. Kada u ove dane padne praznik sa crvenim slovom ili svetitelj čije je ime u kalendaru odštampano masnijom bojom, dozvoljena je upotreba ulja i vina. Savet je da vernici postu ne pristupaju samovoljno, već isključivo uz blagoslov parohijskog sveštenika, jer post je poslušanje, a sveštenik će odrediti kako će ko postiti i da li će pojedincu odobriti izvesno razrešenje zavisno od godina, duhovnog i fizičkog stanja.

Za pripadnike Katolike crkve 22. februara počela je Korizma, koja predstavlja deo liturgijske godine i traje puna 44 dana, a s obzirom na to da korizmene nedelje nisu pokornički dani, već se smatraju kao ostali dani slavlja, pokorničkih dana u korizmi ima 38. Ukoliko im se dodaju Veliki petak i Velika subota, jer su i oni dani molitve i posta, a nisu deo korizme, dolazi se do 40 pokorničkih dana od Pepelnice do samoga Uskrsa. Korizma počinje Čistom sredom – Pepelnicom, a završava se pred Misu večere Gospodnje na Veliki četvrtak, kojom počinje Vazmeno trodnevlje. U korizmi vernici pristupaju sakramentu ispovedi, da pomireni s Bogom i ljudima radosnije mogu slaviti Uskrs.

Reč korizma prvi put spominje Euzebije Cezarejski (265.-340.). Pokornički vid korizme ostvaruje se postom, molitvom i delima ljubavi. Rečima pape Benedikta 16., korizma nas podseća da se biti hrišćanin može ostvarivati samo kao uvek novo postajanje hrišćanina, da ono nikada nije završen događaj koji je iza nas, nego da zahteva uviek novo vežbanje. Od samih početaka, priprema za svetkovinu Uskrsa sastojala se od jednog ili dva dana posta, o čemu početkom 3. veka svedoči Hipolit Rimski. Četrdesetodnevni post se prvi put spominje 306. godine u tzv. Epistula canonica sv. Petra Aleksandrijskog, gde se određuje da lapsi (hrišćani koji su se tokom Dioklecijanovog progona od straha odrekli vere), nakon tri godine žrtve drže još jedan četrdesetodnevni post u molitvi, kao pripremu za dan svog pomirenja. Od 6. veka početak korizme pomeren je na sredu koja prethodi toj nedelji. Toga dana su pokornici, a potom i ostali vernici, primali pepeo kao znak ulaska u korizmenu pripremu za Uskrs. Pepeo označava ozbiljnost i žrtvu, čime je obeleženo celo korizmeno vreme i nadu u uskrsnuće. Korizmeno vreme bilo je i ostalo vreme pripreme katekumena za primanje sakramenata hrišćanske inicijacije u Uskrsnoj noći.

U korizmeno vreme spadaju i korizmene nedelje. Njih ima šest, a u liturgijskoj tradiciji hrvatskog i bunjevačkog naroda svaka korizmena nedelja ima svoje ime:

1. Čista – jer dolazi odmah iza Čiste srede (Pepelnice).
2. Pačista – ili pračista, odnosno još čistijaod prve koja se naziva Čista.
3. Bezimena – jer joj se nije davalo ime iz poštovanja prema korizmi, prema Isusovojmuci
4. Sredoposna – jer je na polovini korizmenog posta.
5. Gluva – jer se te nedelje pevalo bez pratnje orgulja, pokrivale bi se slike i kipovi u crkvi, zaštitilibi se krstevi kako bi crkveni prostor izgledao što jednostavnije, a sve zbog veličine svetih dana koji se bliže, muke, smrti i uskrsnuća Isusa.
6. Cvetnica ili Cvetna nedelja – liturgija Cvetnice obeležavase čitanjem ili pevanjem muke, a naziv je dobila zbog procesije sa grančicama u spomen na Isusov ulazak u Jerusalim, kada ga je narod dočekao poklicima ”Hosana Davidovom Sinu, blagoslovljen koji dolazi u ime Gospodnje”.

U duhu korizmenog vremena, pojedini vernici odlučuju se na post i nemrs. Za pripadnike katoličke veroispovesti, post znači uzimanje samo jednog punog obroka u danu, a nemrs znači uobičajena tri obroka dnevno bez mesa. Crkva je proglasila dva dana strogog posta i nemrsa, a to su Čista sreda i Veliki petak. Tokom ta dva dana, vernik uzima samo jedan puni obrok do sitosti jer je post, a ne jede meso jer je nemrs. U ostale petke može da uzima redovne obroke, ali bez mesa. Prema sadašnjoj crkvenoj disciplini, post je obavezan za katolike od navršene 18. do započete 60. godine života. Zakon nemrsa obvezuje one koji su navršili 14. godina života, osim ako je u petak svetkovina. Posta su oslobođene trudnice, dojilje, bolesnici i oni koji se bave teškim fizičkim radom.