DruštvoAktuelno

Nagradu za mnogobrojnu srpsku porodicu dobili Miljkovići iz Subotice

Tradicionalna nagrada za najmnogobrojnu srpsku porodicu u Subotici, ove godine otišla je porodici Miljković sa šestoro dece.

Dejanu i Slađani, koji imaju Jelenu (16), Milicu (9), Konstantina (7), Jovanu (5), teodoru (3) i Milutina (1) radni dani su pretežno isti. Ustajemo u 6,20 a deca se bude u 6,45. Jovana i Teodora idu u vrtić, u školu idu Milica (4 razred), Konstantin (1 razred) a Jelena u drugi  razred srednje škole. Ja ih razvozim i nakon toga odlazim na posao u Sentu, kaže Dejan i dodaje da svaki član porodice ima svoju ustaljenu rutinu.

“Sa posla se vraćam između 17 i 18 sati, u zavisnosti od toga kada deca imaju treninge ili ja svoju rekreaciju. Trenutno samo Jelena trenira odbojku, ali će negde od sredine septembra sa sportom krenuti i Milica (plivanje), Konstantin (plivanje, atletika) i Jovana (plivanje). Po povratku sa treninga deca se pripremaju za spavanje na koje odlaze oko 22:00 sata. Supruga i ja, tada kao i ujutro pre buđenja deca, imamo priliku da na miru razgovaramo o za nas aktuelnim temama. Tokom dana u našem odsustvu supruga se bavi domaćinstvom i najmlađim Milutinom”, kaže Dejan Miljković.

Posle dinamičnih aktivnovnosti tokom radnih dana, vikend je uglavnom opredeljen za zajedničke porodične trenutke.

“Kada to pojedinačne obaveze svih nas dozvoljavaju, zajedničko vreme uglavnom koristimo boravkom u kući i uživajući. Jelena je u toku takmičarske sezone često odsutna zbog svojoih utakmica, deca odlaze na rođendane kod svojih drugara, a ja sinu već 3 godine obećavam zajednički odlazak na pecanje. Kada postoji raspoloženje ali i slobodno vreme, odlazimo u obilazak rodbine i prijatelja ili u zajedničku šetnju u kraju u kojem živimo ili do nekih gradskih ili prigradskih deci inetresantih mesta. Nedelja je opredeljena za odlazak na liturgiju, po povratku iz crkve svi zajedno ručamo (meni i veoma drag poseban trenutak), nakon čega sledi odmor i razonoda”.

Što se tiče pomoći, kako kažu, okruženje ih svakodnevno obasipa pažnjom.

“Moji roditelji su nažalost pokojni, a Slađanina (suprugina) familija iako žive u Ubu nam puno pomažu. Svakodnevno se susrećemo sa pažnjom i kada su komšije i prijatelji u pitanju, ali moram da istaknem pažnju firme u kojoj smo i supruga i ja zaposleni, Menadžment a posebno vlasniku firme Adam šped, koji koriste svaki prigodan trenutak (božićni praznici, godišnji odmor, polazak u školu), da nas na novo iznenade, pažnjom i iskrenom željom da doprinesu sreći i zadovoljstvu dece”.

Mami Slađani, veliku pomoć pruža najstarija ćerka Jelena a od pre godinu dana u tome joj se pridružila i nešto mlađa Milica.

“Jednostavno decu vaspitavamo tako, da starija deca moraju paziti i pomagati mlađoj deci dok ova ne stasaju kada će im pažnja biti uzvraćena kada god se za to ukaže prilika. Postoji ona narodna izreka da dece nikada nije dosta, ali takođe da sve u životu ima i svoje vreme, ja polako ali sigurno kaskam ka 50-oj, supruga je znatno mlađa ali bi možda želela da malo vremena posveti i sebi, lično mislim da je došlo vreme da se zaustavimo, treba decu vaspitavati i pripremiti za samostalni život a za to je potrebna energija koja starenjem jenjava. Mada, nikad se ne zna, ja sam stao kod 4-og deteta”, kaže Slađana Miljković.

Dodaje da se kao majka šestoro dece oseća divno. Ljudi uglavnom misle da je imati više dece i veće opterećenje ali to zaparavo i nije tako. Imati više dece ustvari podrazumeva i više mogućnosti da pružite nežnost i pažnju i da se zbog toga osetite privilegovano. Deca se međusobno pomažu i paze pa mi na taj način dosta olakšavaju realizaciju svakodnevnih obaveza. Snagu crpim posmatrajući decu kako odrastaju i raduju se svakom novom prevaziđenom izazovu, usvojenim znanjem i osvojenom nagradom ili ostvarenim uspehom.

Otac Dejan i pored toga što se mnogi ne bi mogli zamisliti na njegovom mestu iskreno kaže da ne oseća ništa veći pritisak nego bilo ko drugi.

“Svakodnevno se trudim da okruženju u kojem radim i boravim, dam najbolji deo sebe i naj taj način doprinesem ostvarenju  onoga što od mene drugi očekuju. Pozitivna energija donosi i pozitivne stavri. Trudim se da budem okružen iskrenim prijateljima, dobro činim i dobru se nadam. Supruga i ja imamo tu sreću da su nam deca zdrava, poslušna i posvećena. Trudimo se da im budemo podrška u svakom pogledu i mislim da je to i najvažnija uloga roditelja. Veliki doprinos stvaranju i razvijanju naše porodice je u stavri zasluga supruge Slađane, koja je svoju ličnu ambiciju podredila  obavezama prema porodici. Jako sam osetljiv kada su deca u pitanju, naravno ne samo moja, i baš zbog toga, jedino što me plaši je i sama pomisao na oružani sukob ….mislim da nema teže stvari od suze deteta”.