dr Snežana Šušljik: Osobe sa mentalnim poremećajima treba da se osećaju prihvaćeno

Mentalno zdravlje je važan aspekt našeg ukupnog blagostanja i kvaliteta života, s toga mu treba posvetiti pažnju. Prema rečima dr Snežane Šušljik, načelnice Odeljenja psihijatrije Opšte bolnice u Subotici, biti mentalno zdrav znači da smo u stanju da se nosimo sa svakodnevnim stresorimaa, da imamo pozitivno samopouzdanje, razvijemo zadovoljavajuće odnose s drugima i budemo emocionalno izbalansirani.

dr Šušljik objašnjava da mentalno zdravlje obuhvata sposobnost da ostvarujemo svoje potencijale, budemo produktivni, da se angažujemo u aktivnostima koje nam donose zadovoljstvo i da se prilagođavamo promenama. U Srbiji, kao i u drugim zemljama, postoji prevalencija različitih mentalnih bolesti. Naša populacija se trenutno suočava s različitim mentalnim poremećajima, a neki od najčešćih su anksiozni poremećaji, depresija, bipolarni poremećaj, poremećaji ishrane i bolesti zavisnosti. Anksiozni poremećaji se manifestuju intenzivnim i hroničnim osećajem napetosti, strahom i zabrinutošću, a to može uključivati generalizovani anksiozni poremećaj, panični poremećaj, socijalnu anksioznost, opsesivno-kompulzivni poremećaj i specifične fobije. Osobe s poremećajima anksioznosti često doživljavaju prekomerne brige, napade panike, fizičke simptome kao što su ubrzan puls, znojenje, otežano disanje i poteškoće u suočavanju s svakodnevnim situacijama. Prema rečima naše sagovornice, depresija je ozbiljan mentalni poremećaj sa karakteristikama dugotrajne tuge uz gubitak interesa i zadovoljstva, a smanjena je energija i motivacija. Javljaju se poremećaji sna i apetita, prisutne su misli bezvrednosti kao i negativne misli. Osobe s depresijom mogu se suočavati sa emotivnom i fizičkom iscrpljenošću, osećanjem praznine i socijalnom izolacijom. Bipolarni poremećaj se karakteriše epizodama manije (ekstremno povišeno raspoloženje, povećana energija) i epizodama depresije (slično simptomima depresije). Ove epizode mogu se smenjivati, a između njih mogu postojati periodi stabilnosti. Bipolarni poremećaj može značajno utjecati na opštu funkcionalnost, ponašanje, san i kvalitet života osobe koja pati od njega.

dr Šušljik dodaje da medikamentozna terapija može biti uspešna u lečenju mentalnih poremećaja, ali nije univerzalno rešenje, jer medikamenti regulišu hemijsku neravnotežu u mozgu, a osim toga postoji širok spektar psihoterapijskih metoda koje se koriste za tretman različitih mentalnih problema. Poznati psihoterapijski pristupi su npr. Kognitivno-bihevioralna terapija za tretman depresije, anksioznosti, poremaćaj ishrane, Psihodinamska terapija se fokusira na istraživanje nesvesnih procesa, traumatskih iskustava iz prošlosti i odnosa sa drugima, a kroz Gestalt terapiju fokus se stavlja na sadašnji trenutak i ličnu odgovornost. Cilj je da osoba postane svesna svojih misli, osećanja i ponašanja kako bi se razvila veća integracija. U porodičnoj terapiji radi se sa porodicama, u cilju rešavanja konflikata i jačanju porodične jedinice. Integrativna terapija kombinuje elemente različitih terapijskih pristupa, a ona je fleksibilna i prilagodljiva. Socijalna podrška porodice, prijatelja i zajednice ima važnu ulogu u procesu oporavka od mentalnih poremećaja, kao i promene u načinu života, kao što su redovna fizička aktivnost, zdrava ishrana, dovoljno sna i izbegavanje štetnih navika (poput upotrebe alkohola ili droga). Važno je da svaki pacijent bude pažljivo procenjen i da se terapija prilagodi specifičnim potrebama. Zaključak je da je mentalno zdravlje važno i da se treba posvetiti njegovom očuvanju i brizi. Naglasila bih da svako ima svoje jedinstvene strategije za suočavanje sa stresom. „Samo-briga“ podrazumeva efikasno upravljanje svojim vremenom, što uključuje dovoljno odmora, zdravu ishranu, fizičku aktivnost uz pronalaženje aktivnosti koje donose radost, opuštaju i ispunjavaju. Sve što pojedinca ispunjava i daje mu osećaj svrhe je korisno. Održavanje bliskih odnosa sa porodicom, partnerima, prijateljima, omogućava da se podele brige i emocije sa njima. Prepoznavanje svojih limita važno je za održavanje ravnoteže i sprečavanje prekomernog stresa. Obratite se lekaru za pomoć kada primetite da se vaše mentalno zdravlje značajno pogoršava, ili kada se suočavate sa simptomima koji vam ometaju svakodnevno funkcionisanje. To može uključivati osećaj tuge, anksioznost koja ometa vašu svakodnevicu, probleme sa spavanjem, gubitak interesa za aktivnosti u kojima ste nekada uživali, promene u apetitu ili težini, poremećaje raspoloženja ili druge simptome koji vam stvaraju znatnu nelagodu. Ne treba se stideti niti oklevati u traženju pomoći, jer adekvatno lečenje može značajno poboljšati mentalno zdravlje i kvalitet života.