Jovana Kalinić: “Neophodno je da budemo humani, jer svet oko nas je dovoljno surov”

Da humanost, čovekoljublje, empatija i dobročinstvo i dalje postoje među ljudima uprkos svemu što nas okružuje, dokazuje Kolo srpskih sestara, dobrotvorna organizacija koja u našem gradu postoji decenijama unazad, a čiji konkretniji rad se beleži s početka devedesetih godina.

Jedna od brojnih humanitarnih žena, članica ovog udruženja je i Jovana Kalinić, naša sugrađanka koja već šest godina učestvuje u organizovanju akcija i pružanju pomoći onima kojima je ona najpotrebnija. “Jedna od mojih prijateljica je članica Kola srpskih sestara, pozvala me je da se priključim, što sam ja sa oduševljenjem prihvatila. Nisam ni znala da se i mlađe osobe mogu uključiti u rad i zaista sam bila počastvovana što sam dobila mogućnost da radim u okviru ove humanitarne organizacije”.

Prema njenim rečima, Kolo srpskih sestara je u Subotici osnovano 01. juna 1938. godine, a prva predsednica bila je Mila Brašić. Kako je Subotica oduvek bila i ostala multinacionalna sredina, činile su ga žene gotovo svih nacionalnosti i već za nekoliko meseci okupljeno je 200 članica, čiji period rada je bio kratak zbog ratnih dešavanja. “Sedište Kola srpskih sestara je bilo u sadašnjem Srpskom kulturnom centru “Sveti Sava”, a njegov rad je obnovljen 03. oktobra 1992. godine na Otvorenom univerzitetu, za čiju predsednicu je postavljena Nedeljka Šarović. Od tada pa do danas mi smo aktivni, a godišnje organizujemo nekoliko akcija. Naš rad bazira se na dobrovoljnoj osnovi i volonterizmu, a nacionalnost članica ni u kom slučaju nije važna. Naš rad organizovan je kroz postojanje Upravnog i Nadzornog odbora, sve radimo kroz dogovor, imamo sastanke jednom nedeljno i ko god je u prilici može da im prisustvuje. Mi primamo i nove članice, tako da ko želi, ima volju da nam pomogne u našem dobrotvornom radu može da nam se priključi”.

Kolo srpskih sestara formirano je 1903. godine u tadašnjoj Srbiji, u kojoj je stanovništvo pod Osmanskim carstvom sve više počelo da napušta prostore, sve dok nije došlo do konačnog progona u Kraljevinu Srbiju. To stanovništvo je bilo osiromašeno, bez domova i trebalo im je pomoći što nije bilo dovoljno za državne vlasti i zahtevalo je osnivanje nekih vaninstitucionalnih ustanova. Javila se ideja o rodoljubivim i nacionalnim humanitarnim društvima, na čijim temeljima je osnovano i Kolo srpskih sestara, tačnije ta ideja je potekla od naše čuvene slikarke Nadežde Petrović i Delfe Ivanić, počela je sve više da živi u društvu i da ima sve više pristalica. U kući oca Nadežde Petrović održan je sastanak na kome su suprug Delfe Ivanić i naš proslavljeni pisac Branislav Nušić pročitali program budućeg ženskog rodoljubivog društva i sam Branislav Nušić je predložio da se to društvo zove upravo Kolo srpskih sestara. Ono je u početku funkcionisalo na bazi dobrotovornih osnova, s tim da je prva osnivačka Skupština održana 21. septembra na Veliku Gospojinu, što je i slava našeg društva.

U Kolu srpskih sestar ističu važnost Konkursa Grada Subotice za finansiranje aktivnosti iz oblasti društvenog i humanitarnog rada, na koji svake godine apliciraju sa projektom “Pomoć u staračkim i samačkim domaćinstvima na selu”. “Imamo dve gerontodomaćice, a zahvaljujući projektu pomažemo svim starim ljudima u Novom i Starom Žedniku i Gornjem i Donjem Tavankutu. Zatim, ove godine smo uspeli da sakupimo namirnice kako bi podelili pakete hrane, voća i povrća, jer zaista je pomoć tim ljudima i više nego dobrodošla i oni su to i istakli našim članicama koje su išle u nadzor. Često darujemo udruženje “Zajedno” i Dom za decu ometenu u razvoju “Kolevka” sa paketima, imamo i društvene mreže, tako da nam se često javljaju ljudi koji traže neku pomoć u hrani ili odeći i tu uvek izađemo u susret, brzo se organizujemo, prikupimo pomoć i doniramo. Prošle godine u oktobru obeležili smo 30 godina od obnove Kola srpskih sestara monodramom “Miloš Veliki – Knjaz Serbski” u izvođenju glumca Aleksandra Dunića i uspeli smo da prikupimo sredstva koja smo donirali Narodnoj kuhinji Crvenog krsta”, ističe Jovana Kalinić.

Kako naglašava, Kolo srpskih sestara je ponosno što je za ovih nekoliko godina unazad uspelo da pomogne u školovanju četiri studenta. “To su prvo bile tri devojke, a sada imamo jednog momka Ivana Radmilovića koji je na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu i ima zaista jedan super prosek ocena 9,2 i mi mu svakog meseca doniramo jednu vrstu stipendije. Sa tom tradicijom želimo da nastavimo i dalje, da dobre đake pomažemo u njihovom studiranju. Napomenula bih i humanitarne žurke koje organizujemo u povodu novogodišnjih i božićnih praznika, koje organizuje naše Kolo devojaka, gde često uspemo da sakupimo slatkiše, a koje kasnije u vidu paketića doniramo socijalno ugroženim učenicima subotičkih škola. Prošle godine smo pripremili 98 paketića koje smo donirali školama, a tokom obeležavanja Svetog Save odličnim đacima koji su slabijeg materijalnog stanja uručili smo pomoć”.

Tokom Prvog Svetskog rata, Kolo srpskih sestara je imalo jako veliku ulogu, njegove članice su pomagale sve ranjene, bolesne, a veliki broj njih je dao svoj život za otadžbinu, među kojima je bila i Nadežda Petrović. Nakon ratnih dešavanja, nastavile su brigu o srpskom stanovništvu, međutim tokom Drugog svetskog rata, zbog okupacione vlasti njima je rad zabranjen, tako da Kolo srpskih sestara prestaje sa radom, međutim ni nakon oslobođenja zemlje njima nije bilo dozvoljeno da obnove rad, jer su bile pod lupom komunističke vlasti koja nije dozvoljavala takvo nacionalno rodoljubivo društvo. Tek 1990. godine nakon pada vlasti i pojave višestranačja u zemlji, one su ponovo obnovile svoj rad koji traje i dan danas.

Jovana Kalinić naglašava da cilj Kola sprskih sestara nije da samo ono uputi pomoć, nego da učine da porodice i osobe kojima pomažu budu vidljivi za sve naše građane i zato gledaju da svaka akcija bude medijski propraćena, kako bi se i drugi humani ljudi priključili. “Najviše nam pomažu preduzeća i kompanije, ali ima i veliki broj fizičkih lica, zahvaljujući kojima funkcionišemo dugi niz godina. Nama je jako drago kada nekome možemo da pomognemo, ali teško je kada vidimo decu koja nemaju osnovne uslove za život. Nedavno nam se javila žena koja nam je rekla da ona sutra nema šta da pripremi deci za jelo i to je zaista jako teško. Mi smo odmah pomogli, a takođe jako nam je drago kada možemo da pomognemo našim najstarijim sugrađanima, jer im to jako znači, da imaju nekoga ko će im pružiti podršku i lepu reč i pomoći im u svakodnevnim aktivnostima, što radimo kroz naš projekat pomoći i nege u kući”.

Kolo devojaka je podmladak Kola srpskih sestara, osnovano je pre desetak godina. Broji šest mladih žena, čiji rad se bazira na organizovanju novogodišnjih žurki, a nadamo se da ćemo u nekom narednom periodu imati više aktivnosti koje ćemo organizovati.

Naša sagovornica ističe da je potreba naših sugrađana za bilo kakvim oblikom pomoći velika. “Mi nekada na sastanku kada treba da namenimo određena sredstva koja smo prikupili, ne znamo kome da ih uputimo i onda gledamo da pomognemo onima koji su u najvećoj potrebi. Gledamo da na prvom mestu budu samohrane majke, jer često se desi da su žene i bolesne i onda one imaju prioritet. Nažalost, sve je više ljudi koji se interesuju na koji način možemo da im pomognemo donacijom hrane ili odeće. Ljudi misle da su humani ukoliko pošalju poruku od 200 dinara, ali moram da kažem da nije stvar u novcu. Prema ljudima treba biti human, biti tu za njih, jer nikada se ne zna šta nosi dan, a šta noć. Treba da budemo solidarni i povezani, zato što jedino tako možemo da imamo bolju budućnost, jer svet oko nas je danas dovoljno surov”.