“Faljen Isus gazdarice, čestitamo Materice”
Uoči katoličkog Božića, obeležava se jedan od najznačajnijih običaja u Bačkoj koji se zove Materice. One predstavljaju stari narodni običaj posvećen svim majkama i mamama, koji se slavi uvek dve nedelje pre najradosnijeg hrišćanskog praznika, a u narodu još nose naziv i „čelo Božića”, vreme kad vernici čekaju Isusovo rođenje.
Kata Kuntić, predsednica KUD “Bunjevka”, naglašava da je reč o običaju kojim se iskazuje poštovanje materinstvu. To je dan kad sva zahvalna deca u duši poštuju sećanje na muke s kojom ih je mater rađala i velike materinske ljubavi dok ih je odhranjivala, pa joj rado i veselo idu čestitati. Mnogi hroničari običaj Materica kod bačkih Bunjevaca zabeležili su kao stari izvorni narodni običaj, a meni je najvažniji podatak od Ivana Antunovića, koji Materice opisuje u njegovoj knjigi “Slavjan”, gde takođe govori o običajima vezanim za Božić iz vremena kad je bio dete, ističe ona i dodaje da i dr Jovan Erdeljanović spominje Materice kod dalmatinskih Bunjevaca u svojoj knjizi “O poreklu Bunjevaca”, što dokazuje da su Bunjevci ovaj običaj preneli u Bačku pre 300 godina, na čijem prostoru ovaj običaj danas obeležavaju hrišćani Srbi, Bunjevci, Hrvati i Mađari.
Materice imaju obaveznu čestitku, koja se mora recitovati da bi domaćica darivala one koji dolaze da čestitaju: “Faljen Isus, gazdarice! Čestitam vam Materice. Ja sam došo priko mora, da mi date malo ora. Snašla me je strašna muka, da mi date i jabuka. Vidijo sam i ovaca, da mi date i novaca. Napolju je zdravo zima, molim jednu čašu vina…a odgovor je „Navike faljen bio! Fala, živi i zdravi bili!”.
Za Materice se, kako objašnjava vežu mnogi stari običaji. Novi zet prvi put ulazi u kuću kod mladinih roditelja kako bi tašti čestitao Materice, iako su svatovi bili početkom godine. Novi zet se obavezno darivao sa košuljom, a ćerka sa novom garderobom. Deci je dopušteno da idu u druge kuće poznatih da čestitaju, a na ovaj dan obavezno se odlazi na groblje pokojnicama, naglašava Kata Kuntić. Materičari – deca ili odrasli se časte sitnim kolačima i vinom, darivaju se tirolskom maramicom, jabukom iznabadanom sitnim novčićima i orasima. Ovakav “bućur” simboliše napredak, zajedništvo, sreću i zdravlje. Materice se i u današnje vreme održavaju u većini bunjevačkih kuća. Najlepše je kad se posle podne svi u familiji skupe kod roditelja u kući, objašnjava naša sagovornica i dodaje: Mnogo puta bude jako hladno, ali ništa to ne sprečava bunjevačku decu i sve koji imaju žive roditelje da održe ovaj običaj na koji su jako ponosni.
Nedelju dana kasnije, 18. decembra obeležavaju se Oci. Bunjevci Materice i Oce vezuju za četvrtu Božiju zapovest koja glasi: „Poštuj oca i mater.” Ovaj običaj uvek pada u poslednju nedelju pred Božić, odnosno četvrtu nedelju Adventa. Oce su bunjevački narodni običaj posvećen očevima, dedama i othraniteljima, koji svi u kući obavezno čestitaju svojim očevima, muževima, dedama, stričevima, ujacima i drugim oženjenim muškarcima. Zatim domaćin levim dlanom uspravno pokazuje onom kom čestita Oce po desnom dlanu krst i kaže: „Križalice, Bogalice, pukac”. Tada se mora lupiti dlanom da dobro pukne, a ukoliko uspe da pukne, čestitar prstom pokazuje dlan da dobije novac.
Za Oce postoji običaj kod muške dece da udaraju paloru da bi dobili srebrnjak. Tom prilikom moraju znati recitovati sledeću pesmu: “Nek su slavne Materice i čestiti Oci, sad su pune kotarice oravi zlovoljci! Iđite, dico čestitajte i torbak poneste i paloru svugdan dajte, za strije ona jeste! Čekaju vas Materice, čekaju vas Oci, lipe pune kotarice, orovo zlovoljci. I jabuka med orima, lipa pa crvena, bugeri su u nji oma na polak zabodeni!”.
Materice kao običaj se u suštini ne menjaju, kad je reč o čestitanju i pozdravljanju. Kroz godine menjao se samo način darivanja. Nekada su to bile pomenute jabuke sa novčićima, po koji orah i maramica, a danas, kaže Kata, poklanja se ono čemu se deca najviše raduju, a to su narandže, čokolade i novac. Svaki narodni običaj je vrlo značajan i važno je da se sačuva i prenosi s kolena na koleno. Nepotrebno je robovati običaju, nego ga prilagoditi vremenu u kojem živimo. Same Materice su važne za odnose poštovanja majki, očuvanje zajedništva porodice, najvećih vrednosti života. Naša sagovornica naglašava da kod Bunjevaca još uvek postoje familije koje redovno slave ovaj običaj koji je itekako živ i rado ga obeležavaju kako deca, tako i odrasli koji imaju žive roditelje. Upitana, kakav savet može dati svima, kako jedan ovakav lep narodni običaj ne bi pao u zaborav, za kraj kaže: Teško je savetovati osobe koje ne poštuju tradicionalne vrednosti. Nije za zameriti mladima i deci, jer navike nose iz kuće. Što ne znači da u nekom vremenu neće prepoznati i ove životne vrednosti.
