dr Zoran Pavlović: Kršenja prava deteta nastaju iz neznanja

20. novembar u svetu, ali i kod nas obeležava se kao Svetski dan deteta. Kako za nedeljnik Subotica danas objašnjava Pokrajinski ombudsman dr Zoran Pavlović, prava deteta pripadaju kategoriji ljudskih prava,moralnog su porekla i zasnivaju se na pretpostavci da se jednako priznaju svim ljudskim bićima, bez obzira na njihovo poreklo, pol, veroispovest ili bilo koju drugu pripadnost. Naglašava da prava deteta nisu nešto što se zaslužuje, već ona detetu pripadaju rođenjem i neodvojivi su deo ljudskog bića i zasnivaju se na najosnovnijim ljudskim potrebama i čije zadovoljenje je neophodno da bi ljudi, odnosno deca mogli da žive i da se pravilno razvijaju.

“Sve do usvajanja Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta 1989. godine, smatralo se da su prava deteta dovoljno zaštićena u okvirima zaštite ljudskih prava. Iskustvo koje je proizlazilo iz stava o posebnosti detinjstva i deteta, kao i specifičnijim zahtevima od sistema koji obezbeđuju ljudska prava, nalagalo je uspostavljanje posebnog sistema koji bi bio primenjiv na decu. Važno je naglasiti da države nisu obavezne da poštuju ljudska prava svojih građana i prava deteta, samo zbog toga što su potpisale neki međunarodni ugovor, već su dužne da se njih pridržavaju zbog toga što ona pripadaju svakom ljudskom biću od trenutka kada se rodi”, kaže naš sagovornik. dr Zoran Pavlović ističe da se upravo u oblastima društvenog života koje se najviše tiču dece i u kojima bi im trebalo pružiti posebnu zaštitu, kao što su sistemi obrazovanja i vaspitanja, porodičnopravne, socijalne i zdravstvene zaštite, prava deteta nedovoljno poštuju.

Uzroke povreda prava deteta navodi kao raznolike i brojne i dodaje da se stiče utisak da su oni rezultat nedovoljnog poznavanja i razumevanja samog koncepta prava deteta, relevantnih propisa koji uređuju instrumente i mehanizme za njihovo ostvarivanje i zaštitu, ali i institucija sistema koje već postoje. “Kršenja prava deteta nastaju iz neznanja, ali i kada oni koji su najodgovorniji za dobrobit deteta, uglavnom imajući najbolju nameru, preduzimaju radnje koje za posledicu imaju povredu prava koju je posle veoma teško ispraviti. Da bi se sprečile zloupotrebe i pogrešna tumačenja prava deteta, važne su obuke svih stručnjaka koji rade sa decom i za decu o pravima deteta, važno je informisati decu i roditelje o pravima deteta, načinima ostvarivanja prava, odgovornostima u ostvarivanju prava. Time sprečavamo da se pod prava deteta svrstava i ono što prava nisu. Poštovati prava deteta znači obezbediti podsticajno, bezbedno i zdravo okruženje koje podstiče ostvarivanje detetovih potencijala, kako bi ono dalo doprinos društvu i dok je dete i kada odraste”.

Pokrajinski ombudsman ističe da Srbija kao država članica Konvencije UN o pravima deteta, preduzima sve odgovarajuće zakonodavne, administrativne i ostale mere za ostvarivanje prava koja su priznata u Konvenciji. “Obaveza implementacije Konvencije kako bi ljudska prava dece postala stvarnost je opšteg karaktera i ne odnosi se samo na nosioce javnih ovlašćenja, već i na sve one pojedince i grupe koji rade sa decom i za decu, ali i društvo u celini. Dakle, ona mora da uključi sve sektore društva i naravno samu decu. Tako se i uloga ombudsmana u ovoj oblasti najbolje ostvaruje kroz njegovo ovlašćenje da kontinuirano nadgleda i prati primenu međunarodnih ugovora, standarda i propisa iz oblasti ljudskih prava i na osnovu prikupljenih informacija predlaže mere za poboljšanje stanja u oblasti zaštite i unapređenja ljudskih prava deteta. Ombudsman kroz edukacije, istraživanja, savetovanja doprinosi promociji, boljem razumevanju i zaštiti prava deteta”, navodi dr Pavlović.

Naš sagovornik objašnjava da teškoće i ograničenja koja mogu da proizlaze iz propisa i procedura, ne smeju da utiču na obezbeđivanje blagovremene i odgovarajuće zaštite prava i najboljih interesa deteta. “Deca sa invaliditetom, deca iz ekonomski i materijalno ugroženih porodica, iz ruralnih sredina, deca romske zajednice, iz nehigijenskih naselja, deca koja žive i rade na ulici, deca počinioci krivičnih dela, deca izložena eksploataciji i žrtve trgovine ljudima, sve su to deca koja se ili nalaze u stanju socijalne potrebe ili potrebe za urgentnim integrisanim delovanjem sistema. Neophodno je da se osigura svakom pojedinačnom detetu da raste i razvija se u sigurnom, bezbednom i podržavajućem okruženju, a što je dužnost svih stručnjaka koji rade sa decom i za decu, zajednice, donosioca odluka i kreatora politika. Država je preko svojih institucija dužna da u skladu sa Konvencijom Ujedinjenih nacija o pravima deteta maksimalno koristi svoja raspoloživa sredstva i preduzme sve potrebne zakonodavne, administrativne i ostale mere radi ostvarivanja prava deteta sadržanih u ovom dokumentu”, dodaje on.

Tokom 2021. godine, Ombudsman je postupao u 117 slučajeva zbog moguće povrede prava deteta. Na osnovu pritužbi građana formirano je 36 predmeta, a po sopstvenoj inicijativi i u okviru ovlašćenja Ombudsmana da kontinuirano nadgleda i prati primenu međunarodnih ugovora, standarda i propisa iz oblasti ljudskih prava, te prava da posredovanjem i davanjem saveta i mišljenja o pitanjima iz svoje nadležnosti deluje preventivno, u cilju unapređenja rada organa uprave i unapređenja zaštite ljudskih prava i sloboda, pokrenuto je 42 slučaja. Pored toga, Ombudsmanu se, telefonskim putem ili lično radi davanja saveta iz oblasti ostvarivanja i zaštite prava deteta obratilo još 39 građana.

dr Zoran Pavlović naglašava da bi rad na afirmaciji prava deteta trebalo da počne od lokalne zajednice. Ističe da dobra zakonska rešenja postoje, ali se ne koriste dovoljno, navodeći slučaj sa opštinskim savetima roditelja, koji gotovo da ne funkcionišu, a zamišljeni su kao svrsishodan model rada za nalaženje rešenja koja su u najboljem interesu deteta u pojedinačnim slučajevima, ali i kada su u pitanju hronični problemi kao što je vršnjačko nasilje ili drugi oblici zlostavljanja i zanemarivanja dece.

“Veoma važan segment jeste i participacija same dece, koja može biti ostvarena preko učeničkih parlamenata. Nužno je da deo ovakve „mreže“ čine predstavnici svih ključnih institucija kroz koje funkcioniše život u lokalnoj samoupravi poput škola, Doma zdravlja, Centra za socijalni rad, policije, organa pravosuđa i drugih. Naša obaveza preuzeta ratifikacijom Konvencije o pravima deteta je da sa principima i odredbama ovog međunarodnog dokumenta što šire i na odgovarajući i aktivan način upoznamo kako odrasla lica tako i decu. Na osnovu rezultata iz poslednjih istraživanja koje je sproveo i opšte slike o pravima deteta, kao indikatora daljeg rada, Pokrajinski zaštitnik građana će u narednom periodu preduzeti različite aktivnosti u okviru kampanje u oblasti obrazovanja o pravima deteta, aktivirajući pomenute ali i druge mehanizme kada je u pitanju prepoznavanje diskriminacije, preventivni rad i adekvatno reagovanje u slučajevima vršnjačkog nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u okviru sistema obrazovanja i vaspitanja, socijalne i porodičnopravne zaštite. Možda je upravo 20. novembar datum kada bi trebalo ponovo pokrenuti dijalog o tome da li nam je i zašto potreban poseban zakon o pravima deteta”, zaključio je dr Zoran Pavlović.