Danas je Veliki četvrtak

Pravoslavni hrišćani koji se pridržavaju Julijanskog kalendara obeležavaju danas Veliki četvrtak, kada se sećaju poslednjeg obedovanja Isusa Hrista, Tajne večere, a prilika je da se i najveći grešnici razreše greha. U hramovima se služi liturgija Svetog Vasilija velikog, a na današnji dan je ustanovljena i Sveta tajna pričešća, zbog čega se veruje da će i najvećim grešnicima koji se tog dana pričeste biti oprošteni grehovi.

Kod nekih pravoslavnih naroda i u nekim krajevima Srbije tog se dana farbaju uskršnja jaja. Prema jevanđeoskim zapisima, Hristos je na Tajnoj večeri blagoslovio hleb i podelivši ga apostolima rekao: „Ovo je telo moje koje se za vas lomi radi oproštenja grehova“. Zatim je uzeo čašu vina i dodao: „Pijte iz ove čaše svi, ovo je krv moja Novoga Zaveta, koja se proliva za vas i za mnoge, radi otpuštanja greha“. Hristove reči se na Veliki četvrtak ponavljaju na liturgijama pre pričešća vernika, po uzoru na prvu pričest Hristovu i njegovih apostola.

Praznovanje u svim hramovima SPC počinje liturgijom Svetog Vasilija Velikog koja se služi deset puta godišnje, na sve velike pravoslavne praznike. Na taj dan uveče, čita se dvanaest jevanđelja o Hristovom stradanju i dok se čitaju jevanđelja narod u crkvi kleči. Praznik je jedan od dana određenih za pričešće vernika koji su, poštujući pravoslavni kanon, postili na vodi najmanje pet poslednjih dana. Na liturgijama se vernici pričešćuju hlebom ili naforom – telom Hristovim i vinom koje je simbol njegove krvi prolivene za spas ljudskog roda.

Završetkom liturgije prestaje se za zvonjenjem, već se klepa, udara u drvenu dasku, sve do sahrane Hristove. Posle liturgije je dozvoljeno jesti na ulju i popiti nešto vina. Veliki četvrtak je pokretni praznik jer je deo Velikog, Časnog ili Vaskršnjeg posta, koji traje šest nedelja. Ovaj dan se u nekim krajevima slavi kao slava orača, oni odlaze do njive sa zaprežnom stokom, ali ne rade ništa.