Bunjevci obeležili “Dan Velikog prela”

“Dan Velikog prela”, jedan od četiri nacionalna praznika Bunjevaca, svečano je obeležen u četvrtak, 02. februara u restoranu “Spartak” u prisustvu velikog broja zvanica. Ovo je bila prilika da se obeleži i godišnjica osnivanja Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine, koji ove godine proslavlja 20 godina postojanja i rada.

dr Suzana Kujundžić Ostojić, predsednica Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine, istakla je da je za istoriju to možda kratak period, ali je za ljudski život sasvim solidan. Kada se pogleda šta se sve uradilo za bunjevačku zajednicu, smatra da je zajedničkim radom sa pripadnicima ove nacionalne zajednice urađeno jako mnogo.

“Počev od toga da smo krenuli od jedne velike nule, do ove večeri koja je puna ljudi koji su pre svega dali doprinos da prelo izgleda ovako kako izgleda, od bunjevačkih medija, jezika u školama, svih naših običaja…U početku mnogi ljudi su se pitali: “A, ko su to Bunjevci?”, ja danas sigurno mogu reći od severa pa do juga Srbije da svi znaju, a mislim i mnogo šire. Ono što je ostalo da se uradi jeste da sve ove temelje koje smo postavili učvrstimo i radimo dalje i ono što smo ukazivali da budemo jednaki i isti kao svi drugi. Iako je 21. vek dobrim zagazio i moderne tehnike uznapredovale, ne postoji čoveku ništa draže i lepše nego da sedi pored drugog ljudskog bića da se druže, jer na taj način je i počelo prelo po kućama, zatim ono veliko 1879. godine, pa evo do 2023. mi se uvek družimo i kroz ta druženja pokazujemo svojoj zajednici i svima drugima da postojimo, da se borimo za naš identitet i osim tog što je ove godine 20 godina prela, želimo da pokažemo svoje punoletstvo ne samo u postojanju Nacionalnog saveta, nego i u pravljenju nacionalnih praznika”, naglasila je ona.

Gradonačelnik Stevan Bakić čestitao je svim pripadnicima bunjevačke nacionalne manjine nacionalni praznik Dan Velikog prela, dodajući da je u proteklom periodu Grad Subotica imao fantastičnu saradnju sa Nacionalnim savetom i da će maj 2021. godine ostati upisan zlatnim slovima u istoriji Bunjevaca i Subotice, jer su to mesec i godina kada su bunjevački jezik i pismo uvedeni u javni život ovog grada i njegovih građana.

“Bunjevački jezik je pored srpskog, mađarskog i hrvatskog postao četvrti službeni jezik i ja vam na tome od srca čestitam, jer je to bunjevačka nacionalna zajednica zaslužila, jer je dala ogroman doprinos kako Gradu tako i našoj zemlji. Lokalna samoprava će i ubuduće davati ogromnu podršku, jer ovaj skup šalje javnu poruku negovanja bunjevačke posebnosti i uvek ćete imati jednaka prava kao i ostale nacionalne zajednice koje žive i rade na teritoriji Grada Subotice. Lokalna samouprava je krajem 2022. godine opredelila sredstva Nacionalnom savetu bunjevačke nacionalne zajednice za rešenje jednog velikog problema, a to je da se obezbedi adekvatan prostor u kojem ćete da se okupljate, radite i stvarate i dodeljeno je 4 miliona dinara za kupovinu Bunjevačke kuće”, naglasio je gradonačelnik.

Prelu je prisustvovao i Milorad Veljović, izaslanik predsednika Srbije.

“Srbija poštuje svaku nacionalnu manjinu, drago nam je da i Bunjevci danas imaju status nacionalne manjine i ono što je najbitnije, Srbija želi da svakom bude prijatelj, bez obzira na nacionalnu pripadnost, veroisposvest, a Bunjevci su narod koji poštuje svoju tradiciju, svoju državu i Srbija će im se sigurno odužiti na jedan adekvatan način, jer je ona danas jedna sasvim drugačija zemja u smislu poštovanja ljudskih prava i ona je primer tih ljudskih prava i poštovanja nacionalnih manjina”, istakao je Veljović.

Pitali smo naše sugrađane kako su se nekada održavala prela i koja je razlika u načinu obeležavanja ove tradicije u prošlosti i sadašnjosti. “Nekada su zime bile velike, bio je veliki sneg, živeli smo na salašu nas devetoro, nedeljom smo se skupljali, imali smo parasničku peć, mama je stavila hleb da se peče, krompiraču, lepinju i čitave nedelje smo taj hleb mogli da jedemo. Kuvali smo čorbu, pekli krofne, svi smo bili na okupu. Puno njih ne veruje da je tako bilo, nažalost to je prošlo, ali mislim da bi mladi trebali da vode računa da se tradicija nastavi”, kaže jedna naša sugrađanka.

“Kada uporedimo prela koja su se održavala u vreme kada sam bio mlađi i danas, ja bih rekao da je to ogromna razlika. Nekada smo mi sa malo bili zadovoljni i srećni, išli smo peške, isprljali smo se dok ne stignemo na prelo, išli smo biciklom kroz kukuruze, a danas ako nemaš auto, niko neće ni doći. Ja sam išao u momčenje peške ili na konju, dok smo bili na putu pevali smo i šalili smo se sa prijateljima”, kaže naš sugrađanin Grgo Pećarić.

Na prelu je po tradiciji izabrana najlepša preljska pesma, a ove godine je to pesma „Nek se divani“ Alise Prćić Vukov, dok je titulu najlepše prelje ponela Sara Švraka, članica KUDŽ “Bratstvo”, a za prvu, odnosno drugu pratilju, izabrane su Milica Saulić i Martina Vojnić Hajduk. “Zaista mi je velika čast što sam izabrana za najlepšu prelju, jer to nisam očekivala. Veoma mi je drago i zaista se osećam prelepo i ispunjeno”, rekla je Sara.