“Babywearing” – roditeljsko umeće staro hiljadama godina

“Mislim da nema roditelja koji makar jednom nisu primili čuveni dobronamerni savet „ne navikavajte bebu na ruke“ iako sve više roditelj uviđa da se beba ne može razmaziti ukoliko reagujemo na njen plač, odgovaramo na potrebu da je nosimo, da budemo uz nju, da je učimo na ljubav, nežnost i brigu”, kaže nam Danijela Birta Čkonjević, dula dodajući da svako dete ima primarnu potrebu za pripadanjem i osećajem značajnosti.

“Ako im ovo pružimo, umeće na isti način i da nam uzvrate jer to iskustvo već nose u sebi još od najranijih dana. Istraživanja pokazuju da ako im ovo pružimo u periodu kada im je potrebno, kada su bebe, odrašće u sigurnije, samostalnije i samopouzdanije osobe, a ne u razmažene pojedince zavisne od roditelja. Plakanje i potreba beba da budu nošene nije način manupulacije već komunikacije”.

„Babywearing“ ili „nošenje beba/dece“ je praksa korišćenja raznih nosiljki i marama u cilju držanja bebe blizu nas, odgovarajući tako na bebine potrebe za dodirom, prihvaćenošću, blizinom i utehom. Ovo nije novi „trend“ ili pomodarstvo već roditeljsko umeće staro hiljadama godina, koje se održalo u velikom delu sveta, posebno u Africi i Aziji. Nakon rođenja, bebe trebaju da se naviknu na potpuno drugačiju sredinu od one na koju su navikle u maminom stomaku a nošenje im umnogome olakšava tu tranziciju.

“Dodir je prvi način komunikacije između bebe i roditelja i smatra se primarnom potrebom, baš kao što je i hrana, recimo.  Nošene bebe osete toplinu i mekoću onoga ko ih nosi (to su u početku najčešće mame), čuju poznati glas i otkucaje srca, ublažavaju se problemi sa grčevima i refluksom, mamino disanje im pomaže da regulišu svoje disanje a nošenje i blizina redukuju lučenje hormona stresa ali podstiču hormon ljubavi – oksitocin”, kaže nam Danijela ističući da je nošenje beba olakšalo prve mesece života mnogim roditeljima sa „zahtevnim“ i plačljivim bebama. Nošenje povećava interakciju i afektivno povezivanje između roditelja i bebe. Bebine potrebe će biti potpunije zadovoljene a roditelj će lakše i brže naučiti da prepoznaje bebine signale i reaguje na njih, čime jača samopouzdanje i biva sigurniji u novoj ulozi roditelja. Nošenje podstiče dojenje, prevenira postporođajnu depresiju a pomaže i očevima da se lakše oslobode i uključe u negu oko bebe. Svi znamo da važi pravilo: srećna beba – srećni roditelji.

“Istraživanja pokazuju da nošene bebe plaču za oko 46% MANjE od onih koje roditelji ne nose dovoljno. A kada bebe ne plaču, one su u stanju „tihe budnosti“ i spremne su da uče. Nošenje im obezbeđuje širok vidokrug što posebno stimuliše njihov mali razvijajući mozak.  Nošenje beba je, čak i od prvog dana,  apsolutno bezbedno- kaže nam Danijela i dodaje da će svaka beba spontano zauzeti položaj „žabice“ kakav su imale u maminom stomaku. Upravo taj položaj i želimo da postignemo kada nosimo bebu u marami: da je beba okrenuta ka onome ko je nosi, sa savijenim nogicama u kolenima koje kao da pišu slovo „M“. Dakle, kolena moraju biti iznad nivoa guze u položaju „dubokog čučnja“, koji povoljno deluje na razvoj kukova.  Bebina kičmica tokom nošenja treba da ima jaku potporu i da zadrži „C“ krivinu jer sve dok beba samostalno ne nauči da sedi i hoda – kičma još nije spremna da se ispravi. Dete se, u ergonomski ispravnoj nosiljci/marami, može nositi od rođenja pa sve dokle oseti potrebu a roditelj ima volju i mogućnost da na tu potrebu odgovori. U prvim nedeljama i mesecima se bebe nose znatno više nego kasnije, kada propuze, prohodaju i počnu samostalno da istražuju zanimljiv svet oko sebe. Ipak, nošenje dece se pokazalo izuzetno praktičnim u dugim šetnjama bez kolica kada dete želi da odmori ili dremne ali i „spasonosnim“ u situacijama gde koirlica nisu bila moguća – na putovanjima, aerodromima, planinarenjima ili sličnim okolnostima. Nošenje omogućava mnoge aktivnostii avanture koje ne bi bile moguće kolicima”.

„Babywearing“ tržište neprekidno raste. Velika je ponuda marama i nosiljki te se mnogi roditelji nađu u nedoumici koja je nosiljka najbolja za njih i njihovu bebu. Najbitniji kriterijum je da je nosiljka bezbedna tj.ergonomski dizajnirana za uzrast njihove bebe i da je udobna roditelju. Jedna opcija je da se kupi npr. elastična marama za najraniji uzrast bebe, a potom, kada beba malo odraste, da se elastična marama zameni tkanom. Neki roditelji se u startu opredele za struktuiranu nosiljku koja ima mogućnost podešavanja, tj.koja „raste“ zajedno sa bebom, pa je mogu koristiti čitav period nošenja deteta. Najbolje je da se zainteresovani roditelji obrate savetnicama za nošenje, koje će im pored odgovora na njihova pitanja ponuditi i opciju isprobavanja marama i nosiljki, što je svakako od presudnog značaja pri odabiru.