8. mart kao takav
I dok mnogi muškarci 8. mart priznaju i praznuju, ima i onih koji kažu da poštuju ženu tokom čitave godine pa je ovaj jedan dan u godini suvišan.
“Mojoj supruzi je pored mene svaki dan 8. mart”, kaže nam jedan sugrađanin, dok drugi ističe da se ovog dana trudi da bar cvetom ispoštuje taštu, sestru i suprugu…”Sećam se bila su to lepa vremena. U firmama je ovaj dan bio može se reći neradan, a žene su pripremile zakusku pa se slavilo”.
Ima i onih koji cvetom i nekom bombonjerom i danas iznenadili komšinicu, prijateljicu a ima i žena koje ženama odluče baš na ovaj dan nešto da daruju?!!! Tu su naravno i učiteljice, žene, kojima su se nekada poklanjali cvetići iz bašte dok se danas poklanjaju kožni novčanici, vaučeri u skupim radnjama a nekada i umetnička dela. Novac se prikuplja kod neke „alfa mame“ i umesto običnog znaka pažnje dolazimo do situacije da prosvetnog radnika danas „kupujemo“ vaučerima, nakitom ili kožnim kompletom. Da je ovo sve ponižavajuće. Vala jeste. Da nije u skladu sa Praznikom koji danas proslavljamo. Vala nije.
I dok su nekada davne, 1908. godine žene marširale kroz Njujork tražeći kraće radno vreme, bolje plate i demokratsko pravo glasa, ovih godina glas im je sve tiši a dekolte otvoreniji. Većina žena u 21. veku smatra da je biti domaćica, posao kao i svaki drugi kojoj prethodi razume se dobra udaja koju prate serije sa Bliskog nam istoka i čavrljanje po viber grupama na temu da li je deci u vrtiću dozvoljeno da sama obuju čizme, šta kupiti vaspitačici i slično… Žena kao žena se danas oslikava u rijaliti programima koji nam serviraju ženu koje bi se postidelo svih onih 15.000 koje su marišrale u već pomenutom Njujorku, postidele bi ih se naše bake a proizvodnja žena koje postaju plen, postaje sve veća.
“Ja svoju ženu poštujem i pokloniću joj sebe”, kaže nam jedan gospodin koji tvrdi da 8. mart poštovao nije ni u ona davno prošla vremena. Žene vole znak pažnje makar on stigao na, može se reći ovaj praznik „bez smisla“. Primiće karanfil, ružu ili praktično upakovanu orhideju sa dužim rokom trajanja od kolege, supruga, brata ne pitajući se gde je danas emancipovana, vredna žena sa voljom da se i njen glas čuje i poštuje. Da li će osoba ženskog pola biti direktor ili direktorica, osnivač ili osnivačica nekada je bilo potpuno nevažno, ali se njihov glas daleko čuo. Žene su težile da budu rame u rame sa muškarcima i za to se borile. Danas se bore da se njihovom zvanju doda ono obavezno – ca i na tome se staje. Žena kao meso. Kao roba i to ona kineska od koje koža smrdi po nedelju dana. Žena se danas bori da ne radi, da sedi kući, čeka platu, alimentaciju i eventualno bonus za 8. mart. Ima li smisla 8. mart???
8. mart je posvećen ženama i slavi se svake godine,a nastao je kao dan borbe za ženska ljudska prava, odnosno dan borbe za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca. Prvi Dan žena je obeležen 1909. godine u SAD deklaracijom koju je donela Socijalistička stranka Amerike. Između ostalih važnih istorijskih događaja, njime se obeležava i požar u fabrici tekstila u Njujorku kada je poginulo preko stotinu žena. Smatra se da su radnice bile zadržane unutar fabrike kako bi ih se sprečilo da štrajkuju sa drugim radnicima. Tada se obično radilo 10 sati dnevno.Ideja za obeležavanjem Međunarodnog dana žena pojavila se prvi put početkom 20. veka u doba brze industrijalizacije i ekonomske ekspanzije koja je često dovodila do protesta zbog loših radnih uslova. Žene zaposlene u industriji odeće i tekstila su javno demonstrirale 8. marta 1857. godine u Njujorku.
Tekstilne radnice su demonstrirale zbog loših radnih uslova i niskih plata. Demonstracije je rasterala policija. Te iste žene su osnovale sindikat dva meseca kasnije. Protesti su se događali i sledećih godina, od kojih je najpoznatiji bio 1908. godine kada je 15.000 žena marširalo kroz Njujork tražeći kraće radno vreme, bolje plate i demokratsko pravo glasa i za žene. Godine 1910., organizovana je prva Međunarodna konferencija žena, koja je bila održana u Kopenhagenu u organizaciji Socijalističke Internacionale.
Inspirisana američkom akcijom povodom ovog pitanja, nemačka levičarka, Luiz Cic, predložila je organizovanje Međunarodnog dana žena. Inicijativu sprovođenja ideje praznika u delo preuzela je slavna nemačka feministkinja i levičarka, Klara Cetkin, te je predlog prihvaćen i ustanovljen je “Međunarodni dan žena”, sa strategijom promovisanja jednakih prava, uključujući i demokratsko pravo glasa za žene.
