Prof dr Luka Kecman: Raditi za decu velika je obaveza i odgovornost
Ovo su trenuci kada čovek teško može da iskaže nešto što mu se dešava posle 50 godina rada u pozorištu i saznanja o tome da je neko obratio pažnju, odnosno registrovao šta sam uradio u proteklom periodu, kada je u pitanju pozorište za decu, kaže nam prof dr Luka Kecman na početku razgovora kada smo ga upitali koliko mu znači nagrada „Mali princ“ koja se dodeljuje za izuzetan doprinos razvoju kulture i scenske umetnosti za decu.
Sa pomešanim osećanjima koja teško mogu rečima da izrazim mogu da kažem da mi nagrada mnogo znači jer je ovo nagrada za jedan deo mog stvaralaštva koji mi je jako važan, bitan i drag i ostavio sam puno toga u njemu i nadam se da ću u nastavku svog života i rada još puno toga da napravim jer ovakvu nagradu čovek treba da potvrdi.
Raditi za decu, kaže, je najlepši deo njegovog života a ujedno velika obaveza i odgovornost. Vi se stavljate u ulogu onoga koji određuje šta je to o čemu će deca da čitaju odnosno šta će da gledaju. Kao što je velika uloga vaspitača, učitelja, nastavnika i profesora da u tim sistemima obrazovanja formiraju ličnost jednako je važno šta će dete u pozorištu da gleda i koje vrednosti će da usvaja i sa čim će da raste. Svaka sredina koja ima pozorište za decu rađa mlade ljude koje se susreću sa pojmovima kao što su sloboda, pravda, ljubav a sa druge strane upoznaju se i sa svim onim što je kontra i negativno, kaže prof dr Kecman dodajući da u stvaranju za decu ima mnogo toga lepog ali i obavezujućeg, prihvatajući sentencu: „Kako je stvarati za decu? Isto kao i za odrasle, samo mnogo ozbiljnije“.
Ove godine profesor dr Luka Kecman član je stručnog žirija koji ima za zadatak da odabere najbolju od 13 predstava, a kako kaže, taj zadatak mu nije težak. Naprotiv u njemu uživa.
Žiriranju prilazim na surovo profesionalan način. To znači da imate meru vrednosti a u odnosu na tu meru vi donosite sud. Da li su neki elementi izvedeni valjano, kako treba, kako je sve oblikovano, izmaštano, to su sve stvari koje u pozorištu za decu moraju da se dese da bi ste vi mogli da ocenjujete a ukoliko toga nema ni ne razmišljate o tome a ukoliko ih ima vi gradirate ko je te elemenete bolje savladao u tom umetničkom smislu, objašnjava prof dr Kecman dodajući da se problem javlja kada dobijete šest ili sedam jednako dobrih predstava pa krećete u potragu za nijansama koje će da prevagnu. Svaki član žirija je radostan kada dođe u ovakvu situaciju jer su to slatke muke pa se onda razgovara i donese konačna odluka. Do sada smo odgledali četiri predstave, one su festivalskog tipa i svaka od njih ima svoje vrline i mane ali to je tek početak. Na konstitutivnom sastanku, pre festivala, dogovorili smo metodologiju rada, utvrdili pravce i što je najvažnije prepoznali u nekim vrednostima koje negujemo međusobne sličnosti, što će svakako biti lakši put da se razumemo, dogovorimo i na kraju krajeva proglasimo najbolju predstavu, kaže još prof dr Kecman i ističe da je mišljenje sa decom koja gledaju predstave u većini slučajeva isto.
Ako ne dođe do slaganja to je samo iz jednog razloga jer deca prihvataju predstavu, događaj ili neku glumačku igru celim svojim bićem. Kod njih su emotivne varijante mnogo veće i osećaji mnogo dominantniji u odnosu na nas koji smo profesionalno iskvareni pa posmatramo stvari u sitnice i detalje. To je jedina razlika jer i mi koji gledamo kao stručni žiri predstavu jesmo deca. Nije dete umrlo u nama. Mi doživljavamo isto ali imamo obavezu u estetskom smislu da zaista tražimo nijanse i da odaberemo najbolju igru, režiju, sceongrafiju i masku, kaže još prof dr Luka Kecman i zaključuje da će Festival iako pun događaja ispuniti svoju funkciju samo ako se posle njega javi osećaj zadovoljstva viđenim.
U pozorištu imate pravo da istražujete
Predstavu nemačkog pozorišta Cvikau „Virtualno lutkarstvo: Kopači zlata“ koja je gledana uz pomoć VR naočara Kecman komentariše kao pozorišnu priču u kojoj je uvedena tehnologija koja vas ubacuje u virtualni svet. Predstava omogućava da iz različitih uglova posmatrate ono što se dešava, što ne možete u pozorištu gde je ispred vas taj takozvani četvrti zid i imate jednu dimenziju gledanja. To je spoj klasičnog i virtualnog pozorišta i oni su to uradili na svoj način veoma profesionalno a koliko će to interesovati decu to će se videti. Svakako je ovo jedan mali izlet iz pozorišta u svet nove tehnologije od koje mi ne možemo pobeći jer nas napada sa svih strana ali je u osnovi onog što smo gledali je ipak pozorište.
Monografija „70 godina Dečjeg pozorišta Republike Srpske“
Trenutno sa profesorom Zoranom Đerićem radim na izradi monografije “70 godina Dečjeg pozorišta Republike Srpske“ u enciklopedijskog varijanti. Pravimo odrednice za svakog umetnika i saradnika, biće obimna i temeljna i to je jedan kapitalan posao koji će ostati za istoriju.
Pored ovog posla prof dr Kecman nastavlja sa radom na fakultetu, piše naučne radove i recenzije a u planu mu je da se vrati rediteljskom poslu.
***
Profesor dr Luka Kecman rođen je 13.12.1962. godine u Novom Sadu gde završava i osnovnu školu. Gimnaziju završava u Sremskim Karlovcima a diplomirao je na Filozofoskom falultetu, odsek srpske književnosti i jezik gde je i magistrirao sa temom „Dramsko oblikovanje u pripovetkama Petra Kočića“. Doktorsku disteraciju „Petar Kočić na sceni Narodnog pozorišta Republike Srpske“ odbranio je na fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.
Zaposlen je Akademiji umjetnosti Univerziteta u Banja Luci kao redovni profesor, uža naučna oblast istorija i teorija filma i teatra. Predavao je teatrologiju u svojstvu gostujućeg profesora na Univerzitetu u Istočnom Sarajevu. Autor je dramskih tekstova i scenarija za pozorišne predstave. „Izvolite u cirkus“ „Znate li gde se nalazimo?“, „Igrate li šah“, „Čarobna česma“, „Svemirske prskalice“, „Klupa“, „Bajka o bajci“ а neki od njegovih tekstova nagrađeni su od strane Ministarstva prosvete i kulture Republike Srpske. Kao reditelj postavio je na scenu 40 naslova domaćih i stranih tekstova, više od polovine za decu, objavio je na desetine naučnih radova u domaćim i stranim časopisima i zbornicima, predsedavao naučnim konvencijama…
