Položeni venci žrtvama Žute kuće
Ove godine u septembru navršava se tačno osamdeset i tri godine od kada je zloglasna Žuta kuća u Subotici pretvorena u mučilište a tim povodom na spomen ploči žrtvama fašističkog terora položeni su venci.
Ove 2024. godine obeležavamo osamdesetogodišnjicu pobede nad fašizmom i u gradu Subotici a ova počast žrtvama fašističkog terora u Žutoj kući u znaku je toga, rekla je dr Margareta Bašaragin, ispred Centra za ženske studije dodajući da je istovremeno ovo odraz napora da čuvamo sećanje na sve one, i žene i muškarce koji su dali svoj život za slobodu i mir. Duboko verujem da će nas sve ujediniti u misli i težnji da sačuvamo mir u današnjim vremenima i da cenimo sve ono za šta su se oni borili u tolikoj meri da su žrtvovali i svoje živote i da na njihovim tekovinama gradimo viziju budućnosti. Žuta kuća ispostavilo se da je nepoznata mladim generacijama danas je svi poznaju kao sedište Učiteljskog fakulteta na mađarskom nastavnom jeziku tako da ovo svakogodišnje obeležavanje u znak sećanja onih koji su ove mučeni, prebijani i ubijani jeste naša želja da mlade generacije uče i pamte, zaključila je dr Bašaragin koja je tokom istraživanja saznala da je tačan datum aktivacije Žute kuće bio 15. septembar.
Podrum Žute kuće u jednom period bio je mučilište žrtava, sa sve okovima i bičevima i ja sam želela da odem do podruma i položim venac i tamo ali mi dekanica fakulteta rekla da je došlo do strukturalnih izmena podruma tokom raznih rekonstrukcija i da ulazak u podrum nije moguć, dodaje još dr Margareta Bašaragin i navodi da je poziv za polaganje venaca poslala i na sve adrese predstavnika lokalne samouprave.
Fašistička okupatorska vlast u Subotici 1941. godine započela je masovna hapšenja komunista i komunistkinja, skojevki i skojevaca, svih onih koji/e su se suprotstavljali/e teroru.
Veliki broj njih zatvoren je u Žutoj kući – zloglasnom mučilištvu. Među njima bilo je i stotinak žena čija je imena zabeležila Magda Simin Bošan, i sama zatvorenica žute kuće.
Agenti, specijalno školovani u posebnim gestapovskim školama batinali su žene i muškarce kundacima, cokulama, stezali lobanje kaiševima, polugama, stavljali pendreke u vaginalne otvore žena, stezali mošnice muškarcima. Zatvorenice i zatvorenici su svakoga dana od četiri sata ujutru do deset sati naveče bili/e prinuđeni/e da sede licem okrenutim prema zidu, nepomično i bez glasa, a između njih i iza njihovih leđa nalazili su se naoružani žandari. Nije bilo dozvoljeno da se pomere ili da progovore…
Preki sud je novembra 1941. .g osudio komunistkinje i antifašistkinje Lolu Lauru Vol i Magdu Rac na smrt. Lola (27 godina) je obešena 18. novembra zajedno sa grupom drugova. Magda Rac je pomilovana i dobila je 10 godina robije. Ostale drugarice su prebačene iz Žute kuće u Sudski zatvor u Subotici. Marta 1942. g. sudilo im se pred Vojnim sudom – njih 30 osuđeno je na robiju od 6 meseci do 15 godina. Poslate su u logore i zatvore: Marijanostru, Komarom, koncentracioni logor u Bačkoj Topoli, sabirne centre u Budimpešti, zatvor u Segedinu, Bergen-Belsen, Ravensbruk, Dahau, Armija – istražni zatvor u Novom Sadu…
Žuta kuća bila je sedište Gestapoa i mučilište sve do kraja Drugog svetskog rata. Prebijanja i vešanja bila su svakodnevica.
